Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

517

» Ођен твога душманина нема „Него соко Милане сердаре

„ И његови рабри Цетињани

» И господин Петровићу Перо; „је ли здраво Мирко п Новица „И његови рабри Црногорци # „Али су ве освојили Турци 7“ Одговара Мартиновић Саво: „Мили брате, Мартиновић-Мило ! „Нијесу не Турци освојили,

„По смо доста меса направили, „Ма сам брата изгубио свога, „Ема сам га добро осветио.“ Кад разумје Џетровићу Мирко, Добро му се срце ограшило,

Па дозива у турску ордију Буљумбашу Веризовић-Ала:

»О Алија, од Никшића главо ! „Кад си синоћ с војском долазио, ујесам ли ти меса приправио, „да ужину царевој си војски“ Одговара Веризовић Але:

» Сив: соколе, Петровићу Мирко! » Доста си ми меса приправио, „Има меса за петнаест дана,“ Тадер Мирко њему одговара: »0 Турчине, Веризовић-А ле ! „Кажи право, тако био здраво! „Те бој бисмо за неђељу дана, „На бијелу под Острогом цркву, „Колико је војске погинуло

» Од нашега боја жестокога 7“

1565

1570

1575

1580

1585

1590