Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

518

Ета

Алија му право кажеваше: „Каурине, Петровићу Мирко!

„Дв'је хиљаде турскога низама, „Три на броју под чадором нема,

„ А још више има рањенога » Од твојега праха и олова, „И вашега студена камења; „За остале Турке крајичнике,

>» А за њих ти казат' не умијем,

„Колико је војске погинуло, „По се моје утрло кољено

» Од бијела града Никшићкога.“

Но Алија Мирка зовијаше: „Господине, Петровићу Мирко!

„Кажи право, тако био здраво!

„Колико ти погинуло друга, » У Острогу на бијелу цреву » Од нашега боја жестокога г

„Не питам те за питому упу,

„Колико си тамо оставио,

„Ного само за Острошку цркву.“

А Мирко му тадер одговара, И куне се Богом истинијем И нашијем старцем Василијем: „Двојицу си на мртво убио,

» А четири ране допануле: „Погибе ми Марко попа, Лаза „Из Стубице, села маланога, »„ И попа сте раном обранили, »Десну сте му ногу саломили, „И погибе Дабојевић Ђуро, „И рањен је Поповића Саво,

1595

1600

1605

1610

1615

1620