Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

42

Ка да га је породила вила. Кад ђевојка виђела хајдука Препаде се, чудит је св није, А побјеже стрмо низ планину. Ал' је зове рањени хајдуче: „Поврати се, лијепа ђевојко ! „Ја те кумим Богом великијем !“ Ђевојка је рода госпоцкога,

Па се врати к рањену јунаку, Али рањен говори хајдуче: „Богу тебе, лијепа влахињо ! „Кажи право, тако била здраво » Од кога си рода ил" племена ;“ Ал' ђевојка њему бесједила:

„Кад ме питаш, право ћу ти казат : „Ја сам млада Херцеговка, чуј ме,

„Вјера моја, преварит те нећу ! „Ив широка поља Гатачкога, „А од рода јесам Шталетића. „Прао сестра Шалетића Вука „Из малога села Казанаца;

„Имам на дом седам браће миле.“

А када је јунак разумио,

Руке шири, у лице је љуби: „Благо мене, драга селе моја! „Ка' си сестра Шалетића. Вука „А мојега Богом побратима, „Ти ћеш мене млада избавити, „Но ми узми капу саврх главе, „Донеси ми мало воде ладне.“ Ђевојка му капу доватила

Па отиде од дупље до дупље,

30

(55 ст

(ОД с