Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

ј Е |

43 Те находи мало воде ладне, Те напоји рањена јунака, А када га воде напојила Онда њојви хајдук бесједпо: „Анђелија, моја селе драга ! „Хајде пођи у село Казанце „ Твоме брату, моме побратиму : » Овако ми кажи побратиму: „Поздрави те Радовићу Лука, „»Радовићу Лука од Бањанах, »»да му пођеш у Космач планину, „»И поведеш коња дебелога, »» Да га носиш у мјесто Бањане, „»јере су га ране допануле, „ „Клети су га, Турци обранили, »» Обје су му ноге саломили ;“ „Јако моме кажи побратиму, „ А даћу му двије пушке мале, „Двије пушке хоџе Сунетлића » И певердан бега Љубовића » И са плећах зелену доламу, И с доламе токе Љубовића, »Којено сам с мртвијех скинуо, »Кад посјекох брата беговога, » И ујака хоџу Сунетлића; „И кад би ме догна у Бањане, »Даћу њему што гођ Вуче пшта,“ Када млада оно разумјела, Па је тако бесједила била: » СО Богом, Вуче, мој по Богу брате! уЛијепо ћу тебе послушати.“ Па отиде стрмо низ планину,

т0

сл 80

(е с