Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

ма а ак или ја

УК" АИНУ Еди“ Ичиљу!

„Мог сестрића Чавића Шћепана, » И мене су. њега уловили,

„Те су моја обломљена крила. „Не могу ти осветит“ Васпља.“ Ал' се једно влаше догодило, Силно влаше Церовић Остоја, Колико је влашчић осилпо,

Од себе је пусат одвалио,

А над уо сарук натурнио,

А ув рамо брешку прислонио, А велики чибук запалио,

Па је старој Канди говорио: уКума Кандо, Васиљева мајко, »Кунем тип се и вјеру ти давам, уја ћу твога осветит' Васиља, „Убићу ти аранбашу Коча

„На Пошћелу на бијелој кули, »јер ћу своју изгубити главу.“ То рекао, на ноге скочио,

А с брешком се влашче затурио,

Оде с њоме кроз племе Дромњаке,

Док он спде у Тушпну кули. Таман сио, мало починуо, Док му ситна књига допанула Са Мљетичка села маленога,

Од сокола Пера Зајовића,

Зове Перо њега у сватове:

» 0 мој куме, Церовић-Остоја, „Ето тебе књиге и азије,

» АЛ не чујеш, ал' ти не казују „Бе се женим и весеље градим. „Јесам скоро цуру испросио

4()