Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

„На Дужима у Мемедовића,

„Па ја нупим свата по ђевојку, „А и тебе зовем у сватове, »Да ми вјенчаш брата и ђевојку. ујош поведи зета миланога, „бета мога, твог милог рођака, „Твог рођака Церовић-СОтевана, „Нек понесе крсташа барјака „На соколу пријатељском вранцу, „Кога данас у Дромњаке нема,“ Кад Остоји ситна књига дође, Ама њему врло мила, била,

Пак дозива свог милог рођака, Овог рођака Церовић-СОтевана :

» О рођаче, Церовић-Стеване, „Ево мене књига допанула,

„Са Мљетичка села маленога

» Од твог таста Пера Зајовића, „дове мене Перо у сватове, „дове мене на вјенчано кумство „Да му вјенчам брата и ђевојку, „Нег' се спремај са мном у сватове. „Ти отиди у подруме доње, „Те изведи јаграли гаврана, „Опремај га што можеш најљешше, БА ја одох на Сеоца равна,

„Да доведем Вујачића вранца, „Кога данас у ускоке нема.“

То рекао, на ноге скочио,

А с брешком се влаше затурио, Те облеће низ Тушину равну.

А кад сиде низ Тушину равну,

то