Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

пење и п

68

Приноси га оку и образу, Пред очима живи огањ дава, А чекме му огањ приватио, И још Коча боље погодио: Посред срца и свилена паса, живо му је срце опалио, Изнесе му црне шшгерице,

И на Кочу пенџер направио, Паде Кочо по богаву тврду. А још Кочо собом јунак добар, На пушку се своју ослањаше, И он виче грлом и авазом, А на име брата Милована:

» А мој брате, луди Миловане, » У 86 час те миловала мајка! » И горе ти пушке набавила !

„Погибох ти, брате, од сватова,“

Ал' се момче бјеше догодило У Заврчу зеленој планини, Чувајући пребијеле овце,

Па повикну дванаест чобана:

„Бе сте, браћо, дванаест чобана,

»Погибе нам Кочо од сватова.

»Јуршши, браћо, ако Бога, знате !<

Отален су момчад полећела, Брже сишли води Скакавици, Ту западе дванаест чобана,

А пред њима луди Миловане. А пред њима лоша срећа била, Да их бјеше заскочио Перо, Заскочио Караџићу Перо,

Па он виче мила кума свога:

300

905

910