Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Џ и

Но говори војевода Раде: „Чујете ли, браћо Митровићи, „Ево сјутра паше на Слатину, уда он купи сплате и хараче, „Хо'те с пашом да се покољемо, „Али сваки по ђевојку дате.“ Рече јунак попе Кољеншићу:

„А удрште, ако Бога знате !«

Па се дивно војска наредила, На двоје је запала Турцима.

А кад сјутра дан п зора дође, Дође паша и доведе војску, Учињеше окб на Слатину.

Зове паша Петра Бошковића: „Ходи мене у табору моме.“ Стан' да видиш Петра Бошковића, Он изљезе пашп по табору.

За свашто га пашче упштује: „јеси ли се, Петре, спгурао 2 ујеси ли ми довео ђевојке 7“

Но му меко Петар одговара: јесам свашта, драги господару, » Д ево их у бијелу кулу,

„Но причекај, драги господару, „Сад ћу ти пх довест' у табору, „АКО могнем да ти част учиним.“ Па отиде у бијелу кулу,

А подби сјајна џевердара,

А дружини својој говорио:

»Ха, бој, браћо, ако Бога, знате !< Оно рече, пали џевердара,

Те погоди пашина Мурата,

90

95

100

105

110

115