Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

ње

16. Чета Пиперска.

Малена се чета подигнула

Од Црнацах села пиперскога, Чета мала, двадест и пет другах, Пред четом је Пуљевић Никола. Ходе чета зеленом планином, Докле дође у питому Жупу,

Док на б'јелу Бојовића кулу.

Ту их димно дочека војвода,

ИМ даде им вино и ракију.

С Николом се разговарат' пође: » А за Бога, Пуљевић-Никола, »Куј си дига пиперске просјаке 7“ Никола му ријеч говорио:

>» А немо' се срамотит', Илија, „Нису ово пиперски просјаши, „Но су ово пиперски сираци. »Оце су им Турци погубили, „Остала су вучад од вукова,

уда Турчину око главе раде. »Но ако си јунак од јунака, „Поведи ме на Турске путове, „Не бисмо ли Турке дочекали, »Па ћеш виђет' просјаке, Илија, „Што ће чињет' ђеца од Тураках.“ А Илију изједе срамота,

Па он скочи, узе џевердара,

И поведе чету низ планину,

Па западе-с њима у Луково. Када сјутра дан и зора дође,