Srpske narodne pjesme. Knj. 6, U kojoj su pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena

Ди итми

Али иду четири Турчина Од Нихшића града бијелога,

Пред њима је Реџа Мемчевића.

Но их димно чета напуштила. Пушку пали Пуљевић Никола, Ћаше убит' Реџу на вранчића,

Но му пушка огањ не прифата.

Тада друга пуче иоскра/ њега, По имену Божа Туровога,

Те погоди Зека Дуровога.

А дружевске пушке попуцаше, И у Реџпу огањ сасипаше.

За то Туре ни абера нема, Но обрну коња уз Луково, Поред њега два, добри јунака, Једно ми је Машовић Стојане, А друго је Божовић Лазаре. Лазар Реџи коња уфатио,

А Стојан га у траву обали, Повјекоше главу од Турчина. Ту двије-три посјекоше главе, И узеше коње и оружје.

Пуче једна пушка од Турака, Једнога је обранила друга,

Ма ни њему ништа бити неће.

17 Пипери и Ровчани.

Зацмилио Пуљевић Никола На Бјелоглав међу Пиперима: