Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

=

Свак се врђе, и свак своме кажу, Свакоме се срце скаменило,

Од страха се раја забушила,

У злу чека горе од горега,

Од куд ће им пући погибија, 310 Из пријека љута без лијека.

То постало до два и три дана,

Букну сила свуда на све стране, Јадној раји без пребола ране,

На уранку на цвјетоносије, д Сваки мухтар у селу својему,

Околио куле и колибе,

Окупише главе домаћине,

Ишту Турци све бутум оружје.

Раји кажу таки ферман дође. 85) И сувише мухтар проговара:

» Чујеш, рајо, знајте свиколици, »Да имадем од паше изума: „Који с миром не преда оружје, „Ил' укрије ишта од оружја, уда га овђе одмах објесимо. »Но давајте, не чините лудо.“ Да је коме стати, па гледати, Како циче жалосни јунаци, Циче, моле, али вајде није, 360 Но свак носи, мухтару приноси,

Како који доноси оружје,

Рони сузе низ јуначко лице.

Неки пружа, а обрће главу,

Неки љуби бистра џевердана, 365 Кундака му сузам поквасио,

Свако пушку у чарку целива,

сл [5] сл (ОД