Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

95

Неко сјајна ножа у тилиту, Џа за пасом палце на бокове, Вратише се дому кукајући Празних рука, а образа црна. О неђељо и цвјетоносије,

Од како те божја сила дала, Чу ли икад овакога кукања У твом дану, а у једном сату, Као данас у Херцеговини 2! У три дана, није више било, Све се бутум покупи оружје. А и те бих јаде опростио, Ал' се диже пусат без тефтера. Ђе гођ било бирана комада Од оружја сиротиње раје, Добра ножа или џевердара, Или добре ш'јеви у кундаку, Разграбише Турци као вуци, Нешто мухтар, а нешто мудири, Пребираче у Мостар послаше, Три магазе клете напунише, Да ту труне рђом до свијета, А пушташе из апсе главаре. Тад сва раја оста бев оружја, Осим само Зубачка кнежина, Јер се нађе јунак на крајини, Добар јунак Вукаловић Лука, Те не пође на вјеру Турцима, Нити пође, ни оружја даде, Но одметну рају свуколику, Те с Турцима дуго ратовао, И доста им јада починио,

370

980

(од1] [9,2] ст

390