Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena
"96
За то знаду ови седам девлета, 40) Јунак био, па се обранио,
Дуго му се име спомињало,
А Бог раји кадгођ помогао !
Ми велимо: хоће, ако Бог да!
Ој
Пријенос тијела владике Петра !!. с Цетиња на Ловћен. (1855.)
ЈЕ ва владика Петар умираше, Који Црном Гором управљаше, Он ми страшне завјете чињаше На сенате и на војеводе,
На сердаре и на капетане
И на своју браћу Петровиће: »На Ловћену да ме погребете »„На вршину у бијелу цркву, »„Којуно сам дао саградити, „Спомен стрицу Петру светитељу, 10 „Саградио, завјет учинио,
» У завјет је мене срце дало,
„Те сам с протом поша на планину, „Прото јесте цркву основао,
» А ја први камен поставио, 15 » И ту Богу јемство оставио,
»Да се у њу морам погребнути,“
То изусти, скиде камиљајку,
Препоручи богу Црногорце,
И Данила нашљедника свога, | 2() Пак се Петар у постељу спусти,
сл