Srpske narodne pjesme. Knj. 7, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

"96

За то знаду ови седам девлета, 40) Јунак био, па се обранио,

Дуго му се име спомињало,

А Бог раји кадгођ помогао !

Ми велимо: хоће, ако Бог да!

Ој

Пријенос тијела владике Петра !!. с Цетиња на Ловћен. (1855.)

ЈЕ ва владика Петар умираше, Који Црном Гором управљаше, Он ми страшне завјете чињаше На сенате и на војеводе,

На сердаре и на капетане

И на своју браћу Петровиће: »На Ловћену да ме погребете »„На вршину у бијелу цркву, »„Којуно сам дао саградити, „Спомен стрицу Петру светитељу, 10 „Саградио, завјет учинио,

» У завјет је мене срце дало,

„Те сам с протом поша на планину, „Прото јесте цркву основао,

» А ја први камен поставио, 15 » И ту Богу јемство оставио,

»Да се у њу морам погребнути,“

То изусти, скиде камиљајку,

Препоручи богу Црногорце,

И Данила нашљедника свога, | 2() Пак се Петар у постељу спусти,

сл