Srpske narodne pripovjetke, zagonetke i poslovice. Knj. 1 : pripovijetke i zagonetke, narodne pripovijetke i zagonetke

_ 556

И кроз дојке промолио руке; Обадва јој ока извадио,

И обадва у џепове меће,

Цак он седе на добра коњица, И отиде двору бијеломе.

Далеко га мајка угледала,

Мало ближе пред њег' ишетала, И под њим је коња приватила, Плачући га запиткује мајка: «Што т' је, рано, крвава долама ' «Што си, рано, ти завио главу. «завио ви свиленом марамом '> Богдан мајци плачући беседи: «Лепо ме је сестра дочекала,

«Са сестром сам с' лепо почастио,

«Сестра ме је напојила. вином. «Вином ми је коња поливала, «Пак је коњиц осетио вино, «И за то ме збацио на земљу, «О земљицу разбио сам главу: «Већ на, мајко, зелену доламу, «Из џепова вади ти колаче.» Маша с' мајка у џепе долами, Пак извади две трњине црне; Ал то нису две црне трњине, Већ су ово два кћерина ока.

7124. Опет Љутица Богдан и сестра му.

Паје вино Љутица Богдане (С остарилом на вечери мајком;

100