Srpski književni glasnik

КонфеРЕНЦИЈА Мира. 1295

Уанаата ој је подиже се. Обавезну службу у војеци Немац не сматра као несносан терет, но као патриотску дужност, коју он врши знајући да њој дугује свој опстанак, свој напредак и своју будућност.

Овај говор немачкога делегата, пуковника Шварцхофа, значајан је не само за то што је то, у. Конференцији, био први директни напад на разлоге руских нота и циркулара, него и за то што се у њему огледају главне идеје немачких публициста и политичара у опште. Ови се у својим резоновањима ретко стављају на гледиште опште п рационално; они се махом задовољавају ужим гледиштем националним, Тако на пример, они у начелу не споре да оружање народа црпе економску снагу његову; али се они тога много не плаше, јер знају да немачки народ, као економски јак, може у том погледу више издржати но други. Проширене економске и трговинске потребе Немачке пзазвале су у ње жељу да и она, по примеру других држава, свој колонијални домен повећа. А старо искуство учи је да ће у тежњама те врете у тотолико лакше успети у колико јој убојна снага буде јача. С тога се она и не може решити на обвезу да своје војне ефективе не повећава, То би, по мишљењу немачких политичара, била погрешка у толико неопростљивија што је Немачка земља која данас, у погледу војнога снажења, има највише еластичности. Русија има још велике неупотрео љене резервоаре људи, али нема новаца. Француска има новаца, али нема људи. Енглеска би имала и новаца и људи, али би морала да заведе обавезну војну елужбу, јер се са најамницима не може далеко ићи. Та би реформа изазвала приличну пертурбацију у садањим навикама и економском стању земље, те ће се с тога томе ередетзу тешко прибећи. Сједињене Државе Северне Америке у сличном су положају. Од великих сила, Немачка је једина која има још и довољно људи и довољно IIOваца на расположењу!. Доцније може наступити време кад

() B. Delbrick, Zukunftskrieg und Zukunfis{riede (Preussisehe lahrbicher, Mai, 1599).