Srpski književni glasnik

КонфеРЕНЦИЈА МИРА. 197

лике државе међу собом сложе. Управо на њима је било да даду прву и пресудну реч. А чим је Немачка онако одсудно устала против рускога предлога, њему није могла помоћи ни потпора великих сила, а то ли малих. Чак и морална вредност овакога пристанка није могла бити од значаја. Каква се важност може дати једном пристанку на споразум кад онај који пристанак даје у напред зна да до споразума, па дакле ни до обавезе, пеће доћи 7

Комисија није могла ништа друго да ради до да приђе мишљењу свога ужега одбора, који је у једном решењу, изјавио своје сажаљење што руски предлог не може усвојити. Комисија је овај предлог примила к знању и руски предлог није формално ни стављен на гласање.

Тада је своме руском колеги притекао у помоћ први француски делегат, г. Буржоа. Не да спасе руски предлог: он то није ни покушавао, пошто га ни сам предлагач није даље бранио; него да предлогу припреми мекиш пад, да помогне изгласати какву генералну идеју, какву благу жељу која не би ангажовала на Бог зна шта, а имала би ту добру страну да Русији прибави извесну сатисфакцију. Он предложи да комисија изјави како она налази да би, за повећање моралног и материјалног благостања – човечанства, било веома корисно и добро, да се војни терети који сада притискују свет, смање.

Из говора немачкога делегата није се могло закључити на неко особито расположење према овакој врсти жеља. Шта више, у поморској комисији, један сличан предлог, кад је стављен на гласање, пропао је, а у ужем одбору, приближно иста Taka изјава, прошла је само са већином. гласова. Осећајући опасност, председник комисије, белгијски изасланик г. Бернарт, који је увек био наклоњен мирољубивим предлозима, не усуди се формулу францускога делегата Hm ставити на право гласање. Оп само запита да ли, поводом овога предлога, когод тражи реч, и кад се нико не пријави, оп огласи да је предлог примљен.'

B. Conference IMnlernatonale de la Paix; II-me partie; I-re commission, p. 45, La Haye, 1599.