Srpski književni glasnik

198 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

И то је био сав резултат који је, у погледу ограничења војних ефектива и буџета, дала прва комисија: једна безопасна платонска жеља, па чак п она провучена на мала врата.

Друга, спореднија питања, такође нису имала више среће. Ми ћемо овде прећи само важнија од њих.

За пушке, Русија је, у интересу штедње, предлагала да се државе учеснице у Конференцији обвежу да, за време од пет година, неће мењати пушку коју сада имају у употреби. Сптне пзмене које не би промениле сам тип или систем пушке биле би допуштене.

За овакав предлог пре свега нису биле државе са застарелим системом пушака. Али су против њега биле m државе са пушком новога система. Главну опозицију водила је и овде Немачка. За њу је формула о праву усавршавања и сувише еластична. Шта се "има сматрати само као поправка, а шта као промена типа или система7 Са таком одредбом, да би се конвенција могла лојално вршити, потребно би било да сваку измену у пушци једна држава саопшти осталима, како би ове могле оценити да ли се та измена неће сматрати као промена типа и система. А то је у војним стварима немогућно захтевати. Осем тога, допустити таке измене, значи ићи против економије, која је основа предлогу. Јер свака измена кошта, а има их које могу коштати много, па како ће свако усавршавање у једној пушци морати одмах да усвоје и друге државе, то економија неће постојати ни за кога. Најзад, утврђујући садањи систем пушака за известан број година, може се десити да се постигне само то, да се у ствари потрошти више но до сад. Познато је да се пушке кваре и за време мира. Једна држава може бити услед тога приморана да још за време трајања утврђенога рока пушку обнови. По конвенцији, она би у том случају морала фабриковати пушку какву већ има, ма да је може бити већ пронађена нека нова, У том случају морала би