Srpski književni glasnik

КонфеРЕНЦИЈА Мира. 199

дотична држава трошити и за фабрикацију старе пушке, а по истеку рока и за нову.

И у овом питању, да би решење могло иматн практичне важности, потребно је било да се сложе све државе, или бар најважније међу њима. Споразум између неколико њих само, био би потпуно илузоран. Јер довољно би било да ма само и једна од важнијих држава усвоји савршенију пушку по остале, па да одмах и све друге буду приморане да пођу за њом. Пред овако одсудном опозицијом једне од најмоћнијих држава, предлог је морао пропасти.

За топове, тешкоће су биле исте. Русија је предлагала да се државе обвежу да за известан број година пеће мењати садањи систем топова; али онима које имају застареле системе, допустило би се да се ставе на ниво нових.

Одмах пада у очи, да је руски предлог о топовима био друкчији но предлог о пушкама. Јер док је Русија за пушке предлагала да се остане на систему и типу који је сада у употреби у војскама, дотле је за топове допуштала усвајање најсавршенијега садањега система и типа. То је долазило отуда, што Русија сама још нема најсавршенијп систем топова, па је хтела да резервише себи право да га набави. Предлоге руске нису дакле увек руководили обзири правичности. Оно што је тражила за себе у погледу топова, није хтела да допусти и другима у погледу пушака. А обсем тога, овај предлог показује још и то, да разлог штедње, на који је Русија у својим нотама увек тако силно ударала гласом, у ствари није за њу био од опште важности: кад је какав њеи крупни војни интерес изискивао да од њега одступи, она га је доста лако напуштала.

Иначе је предлог о топовима изазивао исте замерке као и предлог о пушкама. И с тога је морао и он пропасти. За пушчана зрна, Швајцарска и Русија предлагале су да се забрани употреба таких зрна која праве тешке

9