Srpski književni glasnik

Њ. В. КРАЉ Милан 155 нигда нисам мешао,» Колико је ово много значило, може се оценити, кад се имају на уму тешкоће с којима су се, у своје време, пре њега, имали борити један Вук и један Даничић. Што се на просвети српској почело и урадило за владе његових претходника, сад се наставило, тако да се целокупна просвета српска испела на ступањ модерних потреба. И у основну, и у средњу, и у вишу наставу унесен је, било коренитим било делимичним реформама, модерни дух ; увећан је број просветних расадника и радника; број је основних и средњих школа готово удвојен; уз Белику је Школу подигнута ботаничка градина, опсерваторија и неколико нових лабораторија и катедара ; појачани су материјални извори за опстанак евих ових школа и установа ; уведена је обавезна основна настава, тако да се у његово доба удвојио сразмеран број писмених Срба.

Место Српског Ученог Друштва основана је Академија Наука, коју је Краљ Милан после и из CBOJMX личних средстава потпомагао. А своју љубав према Великој Школи посведочио је опет једном великом личном жртBOM — поклоном Јевремовца, да се на њему подигне б0таничка градина. Волео је нумизматику, старине, као и етнографске објекте, те је посредно и непосредно потпомагао напредовању тих студија у нашем народу. А у детаљној и опсежној историји просвете и књиге наше наћи ће места п многа друга лична или владалачка дела његова и заслуге.

Имајући укуса за лепо, Краљ Милан је био дарежљив меценат српских и других уметника. А у земљи, као што је наша, где се само државном инцијативом може уметност развијати, та је његова црта повољно утицала на смерне почетке њихова неговања.

И просветна историја с осећајпма саучешћа за умрлим Кзаљем Мчланом записује на листовима својим тековине његове владавине, која је тако интересна, обилна и значајна не само по политички, већ и по културни живот наш ! ДР. ДрРАГ. ЦАВЛОВИЋ