Srpski književni glasnik

Др. СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ. (18926 — 1901).

Чудне се ствари дешавају кад и кад. Велика и драгоцена идеја нађе у извесном моменту слаба браниоца, као што и какав велики дух сломи своју снагу залажући се за ништавну идеју. Али кад је и идеја јака и човек еплан, 'сувременици добивају прилике да присуствују знатним догађајима, а потомцима остаје једно доба за дивљење и подстицај. Такав је случај се Милетићем. У тешкој борби коју је Српство водило за евој опстанак он је добио најтежи део: одређен је да буде политички вођ једноме народу којп се брани од енажних непријатеља. Од свих особина које се траже од врховног заступника народне идеје он је имао најглавнију: светао карактеј. Кад је требало дати народној идеји најјачу потврду а удруженим борцама највише снаге, Малетић је уз своје 'снажне беседе и чланке додао и целу своју личност, те тако претворио српско питање у питање патриотеке части. Он је дао све што човек може дати, п тиме задовољио велико морално начело о жртвовању личних интереса благостању целине. Ако је та жртва била узалудна, кривица није до вођа него до других друштвених сила, које често оелабљавају напоре и највећих ђенија.

Уз карактер, Милетић је имао п један оеобити темпераменат. Да му је пало у део да као државник изводи извесне реформе, његов би темпераменат омео у најважнијим тачкама његово реформаторско дело. Али.за борбу коју је он водио, требало је да човек има и нешто више оштрине, неку врету политичке тврдоће, нешто несавладљиво и необуздано, што војску дисциплинује а противнике заплашава. Не мари ако, покадшто, у разгору борбе, један јак осећајни прилив ослаби хладно размишљање и педантно прорачунавање. У великим националним кри-