Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 137

зама није увек државнички разум спасавао народе. Кад се води борба, и индивидуална и колективна свест налазе се у једном нарочитом стању. Тада се дешава да и најумнији вођи учине по неку погрешку, јер им недостаје епокојства потребног за тачну оцену својих и туђих поступака. Гледајући на народну идеју као на скупоцено благо, Милетићу се свако, ма и привидно, одступање из првог борног реда чинило као нека врста издајства. Кад је реч о борби за народност њему је свака умерена акција личила на нерад, преговори на скретање с правога пута, а ратна тактика на напуштање положаја. Он је желео да сви борци имају гвоздене прец, а. да у њима куца ватрено срце. На жалост, ни најснажнијем карактеру не полази за руком да морално препороди људе, као што ни најђенијалнији мислилац не успева много у усавршавању медиокритета. Они само појачавају умне и моралне силе које су у екривеном стању, и групишу оделите тежње и акције на заједнички посао. Али увек главни део рада пада на. њих; остали добивају споредне улоге. А посао у који је Милетић уложио цео свој живот захтева дуготрајну акцију свега српског народа. Једном одреду тога народа Милетић је био у једном подужем пераоду главар, и кад се проучи његов витешки рад, моћи ће се јасно појмити да после необичног поштовања. које су му указивали сувременици, мора доћи дивљење, с којим ће га се сећати потомци. ЈАША М. ПРОДАНОВИЋ.

КЊИЖЕВНИ, ПРЕГЛЕД. А.) Српска Књижевноет.

ИВАНА СТОЈАНОВИЋА, Књижевна Исшорија.

Ко би хтео из ове књиге научити историју дуобровачке књижевности, мислим да би је разочаран испустио из руке. Нема у њој ни близу потпуне и систематске историје. Али таком се она и не приказује. Српска дубро-