Srpski književni glasnik

158 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Други део Геологије Србије од Ј. М. Жујовића, који је пре кратког времена издала Српска Краљевска Академија, јесте зпачајна појава у нашој јестаственичкој књижевности. Као резултат својег двадесетогодишњег рада, писац нам у овом делу од тридесет табака, са шест хромолитографских таблица, износи све што се досад зна о обилато раепрострањеним и веома разновреним еруптивним стенама у Србији. И макар да је он склон сматрати ово своје дело само као «привремену етапу, с које ће се од њега спремнији доцнији истраживачи упуштати да 0бјасне шта је све из дубине земље потицало да допринесе стварању Српске Земље», опет оно с правом заслужује да се обележи као поуздана основа за сва доцнија геолошка проматрања ове врсте у Србији, а уз то пружа још и доста ик аресних научних новина: дацити су детаљније проучени и потпуније класификовани но игде; микрогранулитски Cy типови утврђени и код андезитских стена; за многе је стене показано да су у Србији скорашњије но у другим земљама, итд. При обради гранитских стена и серпентина помагао је писцу микроскопским анализама проф. С. Урошевић.

Др. Свет. РАДОВАНОВИЋ.

БЕЛЕШКЕ. ЧИТУЉА:

= Хенрих Борнијер. (Нели де Вотшегт), француски књижевник и академичар, умро је 17/28 јануара о. г. у Библиотеци Арсенала у Паризу, којој је био један од управника. Рођен 1825. Поче писати најпре стихове. Прва књига његових стихова «Прво лишће» стече му похвале и признање код Шатобриана, Ига, Беранжера. Доцније се посвети позоришту, и написа 184ћ «Кенидбу Лутерову» који се комад није представљао. 1848 ступи у Библиотеку Арсенала, у којој остаде до емрти. Други његови позоришни комади ови су: «Свет наопако», дат у Петрограду 1859; «Данте и Беатриче» (није се представљало за време цајства; нашло се да фигура прогоњеног песника Данте много