Srpski književni glasnik

1606 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

— — — _— — — ~ ___ C—-

— Што 2... Не ради другом, већ себи, одговори јој Гила, која купљаше откосе поред мене.

— А што ти одговараш уместо њега » примети један момак.

Она ћуташе. Почеше је задиркивати за мене. Она, ма да им иначе другу шалу брзо одшиљиваше, сада ћуташе.

«Море, ко ће сад с њима!» говораше Стана, али без смеха, без оне јутрошње веселости и расположења.

Шала опет поче бивати све дубља и дрекија. И као јутрос, она утицаше врло пријатно на мене, и чињаше ми ово друштво пријатнијим и са једном дражи више. Ја радо слушах када ко из друштва задиркиваше мене и Гилу, и падаше ми слатко и најдрскија шала у том погледу. Али ми криво падаше кад се Гила тако шаљаше с другим момцима. Према мени се све као нешто устручава. Пошто измравуљасмо откосе, отпочеемо да градимо пластове, подељени у четири чете, да видимо која ће бити највреднија. Ја дођох у ону у којој беше Гила!

«Ама њих двоје опет заједно, рећи ће Стана.

— Што“... Да ти није криво“ упита је једна жена.

— Што да ми је криво7 Ваља да сам масаџика па да се надам да ме узме, да будем госпођа! Хо, хо, хо!...»

Ја и Puna ћутаемо.

Пошто наметаемо десетак мравуљака, требало је да се гази.

Ја ускочих на један пласт, али, кад бејах већ на њему, подиђе ме одједном неки стид. Заштог Ко би то могао погодити 7. Ја узех пазити на сваки свој покрет, и трудих: се да сваки издржи оцену Гилину. Да ли сам, тако на пласту стојећи пи газећи унаоколо, стварао пријатну слику у њеним очима, — у њеном срцу7 Сећам се само, баш у пети. мах кад се попех на пласт, да Гила дође с једном пласком сена, и да је баци на мене; ја скочих с пласта и појурих за њом, а она утече упредајући набораном вуненом сукњом и вијући енагом.