Srpski književni glasnik

ЗА ИКОНОМ. 170

ми се првог дана учини, или боље, како је јуче целог дана замишљах. Не стојаше више преда мном она замишљена, улепшана слика моје маште: стојаше ту Гила. Одмерих је од главе до пете: око главе бела марама, као угљен: црне очи, црнпурасто лице, једре меснате усне, сукнепо јелече исечено напред, танка бела кошуља са широким рукавима, стара вунена црна сукња по дну мало окрзана, а на ногама опанци. Погледах јој у очи, и поглед ми се сусрете с њеним... Збуних се и погледах преда се. «Где cen био јуче упита ме. (Наставиће се).

= 5. 'Б--ВИЋ.

ЗАТИКОМНО М.

XI. Тихо сумрачно време, шуштање дрвећа и капање воде, — све је то будило расположење особите врете. У

мом уображењу искренуше слике из прошлости. Одавде, од овог извора и с овог истог места на коме сад ја стојим, некада је оснивач манастира, бољар Гљатков, угледао чудновату ватру на Оранеком брду.

«M идући пољем званим Ораплско, уђе у пепролазну шуму и виде на брду наложену ватру. И дође, и никога од људи код те ватре не нађе, но само виде пз ње велики ватрени стуб који досеже до небеса... Тај дан беше мутан, велики облаци наднели се над земљом, тако да се ни небо, камо ли сунце, не могаше видети, M страшна киша пљушти целог тог дана».

Пренеражен овим «виђењем», тако простодушно и поетски описаним у старом рукопису, бољар Гљатков намисли 1634 године саградити овде манастир, у шуми насељеној «поганим терјуханским Мордвинима». Погани Мордвиш, као што се и надати могло, не порадоваше се ни најмање новом суседству. Манастиру би суђено да претури многе незгоде због интрига и жалби Мордвина на

12*