Srpski književni glasnik

180

СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

отмицу земље. Но бољару пође за руком да савлада све интриге, и царском повељом би наређено: «Поклонити старцу Гљаткову и братији и одмеђити шуме километар уздуж и попреко; а буде ли потребно манастиру шуме и дрва из мордвинских планина, да им је слободно сећи тамо сваку шуму и дрва осем дупљастог — шупљег — дрвећа у којем има чела». Тада се погани Мордвини латише другог средства. Много се пута око обитељи орила њихова страшна вриска, много су пута они «дреким нечестијем» дизали се против ње, па је чак и сам њен оснивач, бивши бољар Петар, а тада већ монах Павле Гљатков, платио главом у 1665 години. Мордвини су ноћу продрли у манастир и напали старца. Он побегне на звонару, но они га тамо стигну и зверски умртве. Одатле га после свуку за ноге низ степенице. «Од удара — прича описивач Оранског Богородичиног манастира — глава је проваљена, и из ње је истекло толико крви да су све степенице остале крваве». У помоћ наје имао ко притећи, јер је свега било осам монаха. А наоколо је само густа шума, род и друг «поганих Мордвина», њихов штит против туђе културе... Тако је погинуо оснивач манастира.

Обитељ је била изложена и многој другој напасти. Сем Мордвина у ову су пустињу падали из суседних села «људи лоповске сорте», и пљачкали је. Мордвини су обитељ притешњавали «због поклоњене јој земље са шумом и баштином, коју су «погани. терјухани» навикли сматрати за своју. Најпосле обитељ је, по казивању јеромонаха Макарија, патила п од поклоњених јој сељака «упорних у непослушности». Упорност је «пшла дотле да су 1745 године манастирски сељаци из нижегородске гуверније утекли, само да не плате одређени данак, п населили се у пензенској и саратовској губернији». У овим напастима поред Богородичине заштите манастир је чувала и оранила и брига побожних добротвора. Тако један од тих добротвора, пошто је у даровном писмену именовао поклоњену земљу, скромно додаје: «И на тој земљи мојим многогрешним заузимањем искупљени су манастирски бегунци: