Srpski književni glasnik

LA 2 BORO? OLM: 1054. 181

Петар Алексијев, он има сина Алексија, и Матеја Алексијев, и Теодосије Алексијев, и Сидорка Тимотијев, са женама и децом... Такође молим и просим, — завршује благочастиви дародавац — ако би наговором нашега непријатеља поклоњени сељаци побегли на другу земљу, да се хватају, п за такву животињску и неразмишљену дрекост жестоко кажњавају бичем, и враћају на своје место манастиру, те да се ова светиња прослави и не остане пуста».

Но не гледајући на ове благочестиве мере, манастир је сиротовао и муку мучио. Биди се да ни Петар Алексијев, ни Матеја, ни Теодосије, ни Сидорка Тимотијев, са женама и децом, ни све «душе» које поклонише благо„частиви људи, нису како ваља припадале манастиру. <1730 године — вели се у опису манастирског имања за ту годину — заложене су четири књиге минеја код племића Ивана Димитријева Лењивцева за седам и по рубаља... а заложио је ове књиге пређашњи благајник Иларион по одлуци братије због оскудице у хлебу»...

1764. године кад је издата уредба о манастирима, Орански манастир на Словенској гори није предвиђен, те му бише одузети и људи и баштине. Изгледало је да се примицао крај предузећу Петра Гљаткова, који је у сну видео славу манастирску па обасјајној небесном светлошћу Словенској гори. Но баш од тада, када ропске душе Сидоркине и Алексијеве бише ucipernyre из манастиреког јарма, и почиње период цветања манастира. «Једина је нада — вели јеромонах-писац — била. у чудотворној икони Божје Мајке, пи та се нада и испунила. 1771 годпне NOјави се морија.. у самом Нижњем Новгороду ва стотине људи нађе превремену смрт... и тада, не задовољавајући се молитвама пред нижегородском светињом, сете се чудотворне иконе Оранске Богородице, која по наређењу владике Теофана Чарнуцкога и варошких власти би пренесена у Нижњи Новгород, у саборну цркву. За време литије — прича Макарије

«примете како се танки облаци под Нижњим Новгородом почеше скупљати на једно место и скупише у један црн облак, који оде преко Волге». Од-