Srpski književni glasnik

ВА ИКОНОМ. 185

љу која га је страшно морила Нешто је гунђао, а у лицу замишљен и љутит.

— А-а, Галактиновићу!' Баш вас и тражим...

— Шта је7

— Ходите овамо.

Одведе ме на страну. Опазих да се нешто као стиди, ни узми ни остави, личи да је сад из борбе, ама такве у којој је он био побеђен. Лице му све знојаво, а очи узневерене. — Како ће бити правилније, — упита ме обзирући се нзоколо, баш као ђак кад пита друга да му дошане задатак који није научио, — т. ј. како је. Христос сишао на земљу: воплоши или воплотши“...

— Не разумем ништа.

— Какви сте ви, болан! Видите! ако је воилоши значи да се гласом удара у почетку... а ако је воплоти — онда на крају. То је, видите, разлика.

— Али зашто ће вам тог

— Значи да ми треба! Треба ми, јер сам пред људима постиђен. Ево у чему је ствар. Повео се разговор о вери... Казах и ја неку од своје стране... Али не мислите, молим вас: Бога ми сам све правилно говорио, као што јесте... Кад један расколник све мени уз нос.. И наједаред ће ми рећи: <Та шта се, вели, ти ту плећеш и спориш, кад ни разговарати с пама не можеш. Дед, реци ти мени како је Господ наш Исусе Христос сишао на земљу: воплотам или воилот и»! Ја размислих, па одговорих: «Биће воплоти». <По томе се, вели, види да сп ти незналица и заслужан пакла огњенога».. Бога ми, истину казујем. А ја, право да кажем, и сам мало сумњам да ли сам рекао како ваља, јер оно су начитани људи.. Дакле, објасните ми.

— Ја мислим да је најправилније: во плоти.

— Во-пл-0-0-ти 7 (Андреја Ивановић јако се зачудио могућности треће комбинације.) А, гледај, Бога ми, тако може и бити.

') Ово је једно од питања расколничке дијалектике. Смисао му је: да лп се Христос «ваплотио» на земљи, или је «ваплоћен» сишао.