Srpski književni glasnik

190 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

— Паг

— Па не беше баш све лепо!.. У једноме сандуку, знаш, све банкиоте у свескама везане канапом. А кад други отворише, нађоше тамо нешто што је грехота и казати: нађоше девојку ничињену као да је жива.

(СВРШИЋЕ СЕ).

ПОСЛЕДЊА ПЕСМА

Авда Карабеговижа-Хасанобегова./!

Лишће пада са увелих грана, Душу моју тежак стиск'о јад; Надо моја, вјеро закопана, Срце моје, шта ми радиш сад

Вјетар хуји са далеких страна, Тужна јесен однесе му над; Зоро моја, срећо неснивана, Срце моје, шта ми радиш сад

Срце дршће, а леди се душа... Мени више неће процваст' цвјеће, Лист са горе отрже се млад

И зацвили..

Да л' ме ко год слуша, Слуша ли ми ко год пјесму срећег.. Срце моје, шта ми радиш сад“

1 Авдо Карабеговић родио се 1873 године не зна се кога дана. Учио је само основну школу п, пред смрт, сарајевску препарандију. Читао је много, а понајвише српске и хрватске песнике. Пропевао је недавно. Песме му, из почетка, нису биле најбоље. Кашње се толико усавршио да је пмао ствари под које би се без зазора могао потписати многи старији и познатији песник наш. Неке од његових песама много нас подсећају на Ђуру Јакшића, друге на Миленка -Грчића. Те песме далеко га дижу изнад свих Муслимана који певају српским језиком. Губитак, који је његовом смрћу претрпела српска књижевност, тим нам теже пада што је