Srpski književni glasnik

КОНФЕРЕНЦИЈА МИРА. (8)

Друга комисија имала је, између осталога, да утврди правила којих се имају придржавати војске у сувоземном рату. На овом терену, Конференција је, у главном бар, била плодна у резултатима. Ми ћемо овде изложити само неке од њених закључака.

По данашњем међународном праву, државе ратују једна против друге, а не п против мирних грађана. Ови треба последице рата да осете само у оној мери у којој је то апсолутно немогућно избећи. Инепиришући се том идејом, Конференција је прогласила начело поштовања оних становника завојеваног краја, који не долазе у категорију ратника. Конференција забрањује да се становници нагоне да учествују у војничким операцијама против своје рођене отаџбине: забрањује да завојевач од њих тражи заклетву на верност; наређује да се п њихов и њихових породица живот и част поштују, и да се у њихово имање не дира. Ово последње начело пекључује пљачку и конфискацију.

Све су ове хумане одредбе, у некима од новијих ратова, у неколико бар, већ биле признавате, па и примењиване: али је ипак било врло корисно да се та начела и у једном међународном акту свечано прокламују. Оно што је дотле била проста последица добре воље свакога завојевача, постала је сада међународна обвеза која

Карабеговић био први од браће Муслимана који је пропевао у ерпским листовима. Био је првп који је својим песмама јавно казао да је Србин. Ни наговори појединих „пријатеља“, ни претње и грдње појединих сметењака не могаху га поколебати у томе уверењу. Као Србин је живео, као Србин је умрз. Чак и пред смрт своју, бојећи се зар да му песме не дођу у несрпске руке, он их све, штампане и нештампане, купи и шаље пријатељу С. 'Ћ., уз дирљиво пропратно писмо, да их, након смрти његове, изда. Из тих песама ми вадимо његову последњу, лабудову песму, и радц несумњиве лепоте њезине, доносимо је овде. Н. Н.