Srpski književni glasnik

102 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

се преноси у војна упуства и војне наредбе сваке силе потпиенице.

Ова начела могла су бити примљена само за то што не сметају постигнућу онога циља коме се ратом иде. Јер у рату, ратни циљ је нешто најлегитимније што постоји. Уклонити излишне грозоте рата, забранити сваку радњу која је чисто и без нужде дивљачна — сасвим је оправдано; али кад једно иначе праведно начело директно смета извршењу ратнога задатка, овда би било претерано тражити да се начело у целини одржи. Тако нпр. кад једна војска, стицајем ратних прилика, остане без своје хране, било би апсурдно захтевати да она пати од глади само за то што становници завојеваних крајева, позивљући се на право својине, неће тој војсци своју храну да продаду; или још, кад једна војска, после дугих маршева и борбе, дође у неко насељено место, било би исто тако апсурдно изискивати да она, уморна и изнурена, без ватре и крова, остане изложена непогодама и ноћива у пољу, само за то што становници, по начелу права својине, неће да јој даду склоништа! Таки захтеви били би не само нехумани; опи би били и неостварљиви. Нема тога команданта који би могао својим војницима таке заповести издати, нема тога судије који би, по души и савести, за непослушност према таким заповестима, могао казну изрећи. С тога и нема никакве користи уносити у ратна правила наредбе хумане а у практици неостварљиве. То чак може бити M штетно. С неостварљивим наредбама хуманост неће ништа добити, а углед наредаба, чак и оних које су остварљиве, може изгубити.

Нарочито је начело поштовања приватне својине оно које се, у рату, неће увек моћи у потпуности одржати. Предвиђајући то, Конференција је без великих тешкоћа усвојила неколика одступања од тога. начела. Јер ако се већ по кадшто мора одетупити од начела, корисно је било поставити извесне границе томе одступању. Иначе би се, у практици, лако могло отићи у крајност, те и само начело потпуно уништити. А толико ратне потребе не изискују