Srpski književni glasnik

КонфеРЕНЦИЈА МигА. 193

Одступања, која Конференција Мира допушта и регулише, односе се поглавито на новчане намете и на стварне реквизиције.

У раније доба, стварне реквизиције биле су, за време рата, опште правило. Свуда је било примљено као начело да рат треба сам себе да издржава. Данас пак, када свака уређена војска има своју администрацију и своју интендантуру, правило је измењено; војске се издржавају својим властитим средствима, а реквизицијама се прибегава само у изузетним случајевима.

Конференција Мира усвојила је као правило да стварне реквизиције могу бити тражене само у оним границама у којима то изискује потреба завојевачке војске; осем тога, у колико је могућно, реквириране ствари плаћаће се готовим новцем, иначе ће се издавати признанице онима који су ствари дали.

Швајцарска је тражила да се неке од ових одредаба још више прецизирају. Она је хтела да каже да ће се стварним реквизицијама прибегавати само у случају «апсолутне нужде», и да се за признанице изреком нагласи да оне сопственику дају право на исплату.

Ови предлози Швајцарске били су логични. Они су потпуно одговарали усвојеном начелу поштовања приватне својине. Сам је дух тога начела изискивао да се у приватну својину само у случају крајње нужде дира и да се доцније, кад нужда престане, свака повреда тога начела уклони. При свем том, швајцарски је предлог одбијен. Њему су нарочито биле противне велике државе које су, као вероватни будући завојевачи, инетинктивно заступале интересе завојевача; докле су се, међутим, мале државе, као по инетинку самоодбране, трудиле да се у конвенцију унесе што више. гарантија за завојеваше. Општа жеља да се, бар на домену ратнога права, до некога споразума дође учинила је те су овде попустиле мале државе, као што су у другим питањима опет концесије правиле велике,

15