Srpski književni glasnik

194 СРПСКИ КњижеВНИ ГЛАСНИК.

Тим начином, Конференција је у питању стварних реквизиција одступила не само привремено но и дефинитивно од начела поштовања приватне својине, па чак и од основнога начела о правној природи ратних односа уопште. Кад исплата признаница за узете ствари није унапред утврђена, но зависи од добре воље завојеване државе, онда се може десити да те признанице и не буду исплаћене. А то значи да ће у крајњем реду штету поднети не држава која је рат водила, но држављани против којих се, по начелу међународнога права, рат не води.

То исто важи пи за новчане намете за које је Конференција донела иста решења као и за реквизиције.

Но при свем том, резултати друге комисије заслужују признање. У њеном послу истина има доста празнина; многа су питања недовољно или нелогично решена. Али, у опште узегши, ова је комисија створила основу за упутства о владању ратничких страна у сувоземном рату, а то је већ прилична тековина — бар за писано

право. ж

Трећа комисија имала је за задатак да решава о најподеснијим средствима за држање мира међу народима. То је био најважнији предмет којим је Конференција имала уопште да се бави. Идеја мира била је једна од оних које су сазив Конференције пзазвале; она је и самој Конференцији дала име.

После онако еклатантнога неуспеха војних предлога у првој комисији, у свију је постојала жеља да се бар, у погледу решавања међународних спорова, дође до некога резултата. Истина да се та жеља ограничавала само на форму; у основи, велике концесије није нико био расположен да чини. То се, у осталом, види како на конкретним предлозима, тако и на одлукама Конференције.

Предлози који су пред Конференцију изнесени обухватили су ове предмете: посредовање у циљу одржања

Ј

мира', међународне комисије за увиђај и изборно суђење.

! Под овим подразумевамо и пријатељске услуге.