Srpski književni glasnik

196 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

државе одлуку Конференције о посредовању примиле само с резервом.

Друга установа која би имала да допринесе утврђењу мира међу народима јесу међународне комисије за увиђај.

Државе имају често спорова око догађаја који су се десили на граници. Ти спорови протежу се по кадшто само за то, што се стране у спору не слажу чак ни у материјалним фактима спорнога догађаја. Увиђаји једне стране разликују се од увиђаја друге стране. Продужен спор може лако заоштрити односе обеју страна и отуда онда опасност по мир.

Да би се лакше могло сазнати право стање, бар у погледу материјалних факата, Русија је предлагала, а ужи одбор Конференције је усвојио, да такве спорове извиђа једна мешовита међународна комисија. Ова би увидела догађај на лицу места и поднела владама извештај. На основу тога извештаја, владе би могле или решити спор саме, или потражити посредовање, или се обратити изборном суду.

Да је ова идеја лојално обучена у једну озбиљну правну формулу која би државама наметала истинске и подједнаке обавезе, она би била врло корисна. Она би могла послужити и правди и миру и против ње би могли бити само они, који не желе ни једно ни друго. Али на жалост, Конференцији мира као да је било суђено да и најлепше и најкорисније идеје извитопери. Kao код посредовања, тако је и код међународних комисија за увиђај, практична важност ове установе разним ограничењима знатно смањена. И по предлогу руском и по предлогу ужега одбора, међународне комисије за увиђај имале су да се именују само поводом оних спорова у којима нису ангажовани ни народна част ни животни интереси народа.

Са овом клаузулом одмах престаје једнакост у примени. Нарочито је велика опасност за мале државе у њиховим односима према великима. Хоће ли велике државе бити