Srpski književni glasnik

198 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

Румунија, ни Грчка, ни Бугарска. А Црна Гора, ма да је била на Конференцији заступљепа руским делегатима, пије никад учествовала у гласању. Она чак није ни прозивата, те је на Конференцији по готову сматрана као и да не постоји. Пред онаком појавом запостављања, балканске државе, имајући заједничке интересе да бране, договоре се овим поводом на заједничку акцију. Србија, Румунија и Грчка учине компромис да се у трећој комисији узајамно потпомажу.

Приликом дебате о посредовању, кад је опозицију водила Србија, Румунија ју је, официозно, потпомагала; али споразум је имао службено да се манифестује приликом дебате о међународним комисијама за увиђај. Овај споразум испољио се у једном предлогу који су све три државе заједнички поднеле. Оне су имале овај избор: или да траже да се дотични члан тако редигује да именовање међународних комисија буде обавезно за државе у спору, чим једна од њих то затражи; или да траже да се члан из конвенције сасвим изостави, те да се остане при садањем неуговорном стању у коме је једнакост међу државама ипак већа но по предлогу; или, најзад, да захтевају таку редакцију члана, која би садање неуговорно стање просто санкционисала. За прву од ових алтернатива није било никаква изгледа на успех. С тога се горње три државе зауставише на другој резервишући евентуалност треће.

Дискусија је била жива и завршила се успешно по нападаче. Члан о међународним комисијама за увиђај враћен је одбору, а у одбор су позвати и представници Србије, Румуније и Грчке.

Руководећи се и овде идејом да треба, бар по форми, да дође до некога резултата, Конференција је од оне три алтернативе усвојила последњу: она је вотирала један текст, али с толиким ограничењима да је именовање међународних комисија остало чисто факултативно. А то је значило да ће функционисати само у оним случајима, у којима и данас већ функционишу,