Srpski književni glasnik

900 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

>

Руска уздржљивост повукла је за собом резерве других. Пошто је Русија изоставила епорове око трговинских угововора, Америка је тражила да се из листе избаце спорови око монетарних конвенција и међуморских канала. Примеру ових држава следовале су друге. Свака је имала по неки разлог да овај или онај предмет из листе изостави. Тим је начином првобитни предлог руски постепено сведен на уговоре о литерарној својини, о мерама и теговима, о филокеери, бесплатној помоћи болеснима и убогима и томе слично. По дефинитивном тексту, обавезном изборном суђењу имали су да се подвргну само спорови око таке врсте предмета. И та одлука имала је да се представи публици као гарантија за одржање мира међу народима. Као да су спорови око уговора о филокеери ти који додоводе у опасност међународни мир! Италијански делегат, гроф Нигра, у пуној седници ужега одбора, назвао је ту листу бедном, и сваки је осећао да у тој оштрој речи има и сувише истине. С тога би, без великога негодовања, саслушан предлог немачкога делегата, да се читав тај члан из пројекта конвенције избаци. Он је изјављивао да је његова влада у начелу противна обавезном међународном суђењу и да неће моћи ратификовати конвенцију у коју би така установа била унесена.

Против тако категоричне изјаве не би било могућно борити се баш ни онда кад би то предмет заслуживао. Обавезно изборно суђење би дакле сасвим избачено из пројекта.

Кад се већ није успело да се усвоји начело обавезнога изборнога суђења, онда су напори концентрисани на то да се бар факултативно изборно суђење начини чешћим. Уочивши факт да се у практици, у много случајева, до изборнога суђења није дошло само зато што је састављање суда и прописивање процедуре изискивало много времена, браниоци изборнога суђења трудили су се да Конференција бар у том погледу нешто учини. Они су се старали да Конференција вотира установу једнога стал-