Srpski književni glasnik

КонфеРЕНЦИЈА Мира. 203

чану изјаву да се предлог има тумачити у најповољнијем смислу по мале државе. Њиме се никако не: иде на то да се углед и достојанство малих држава понижавају или да се њихово суверенство ограничава. Свака радња великих држава која би имала такав карактер била би директно противна духу предлога, и предлагачи би били први који би корак те врсте најодлучније осудили.

Тако схваћен, предлог је сведен у врло ускре границе, и од њега није могло бити велике практичне користи.

*

Овај кратки преглед рада трију комисија даје нам могућност да утврдимо и оценимо разултате до којих је Конференција дошла. У погледу споразума о ограничењу оружања, резултата пије било никаквог. И саму платонску жељу о смањивању војних терета Конференција је вотирала с натегом. А што се тиче средстава за одржавање мира, горе смо видели на шта су се она свела: оно мало одлука што је донесено, пропраћено је ограничењима која им практичну важност знатпо смањују, а по кадшто и сасвим уништавају.

Основне идеје цареве Конференција није дакле прихватила. Место солидних обвеза, она је вотирала гипке формуле и лепе жеље. У недостатку позитивних одлука, многи који су о Конференцији писали покушали су да тим жељама даду важности. Међутим, платонске жеље за ограничењем оружања и одржањем мира нису никад имале озбиљнога значаја. Конференција Мира није била прва која је таке жеље изјављивала. Извесне одлуке парискога Конгреса од 1856 год. као и манифести Александра 1 и Наполеона Ш говорили су о истом предмету. Па ипак, после свију тих демонстрација у корист мира, оружања су се наставила и вођени су велики ратови. Таку су исту судбину имале већ и жеље Конференције Мира. Скоро непосредно иза тих лепих жеља искрела су два рата, а оружање народа не само да се није смањило, него се још повећало. Посредовање, на које је тако много полагано,