Srpski književni glasnik

204. СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

пе фунционише ни према Енглеској у њеном рату против Бура, ни према удруженим силама европским у рату против Кине. А изборни суд, коме је прорицано да ће за годину дана бити претрпан послом, није до сада имао да решава ни о једном случају.

Све то јасно показује да одлуке Конференције Мира немају у практици ону важност која хоће да им се да. У међународним односима није после Конференције Мира ништа измењено. Осећање солидарности међу организованим силама народним није порасло, нити се оно, у осталом, може одлукама једне Конференције декретовати. Симпатије јавнога мњења према Бурима јавиле су се сасвим независно од одлука Конференције Мира, а те одлуке нису биле у стању да насиље које је над њима извршено п у чему спрече.

Једини позитивни · резултати које је Конференција дала, јесу на терену ратнога права. Конференција Мара у ствари је регулисала рат. Па п то у теорији само. Са гледишта практичпога могло би се о том резултату дискутовати. Понашање енглеске војске у Јужним Афричким Републикама, судећи по извештајима који се до сад о том предмету имају, далеко је од тога да буде саобразно одлукама Конференције Мира. Истина је да ee Енглеска овде, са формалне стране бар, може бранити тим, што буреке републике ту конвенцију нису потписале. Према том, опа у рату против њих не би важила. Али та је одбрана чисто формалне природе. Морална обвеза за једну цивилизовану државу, да у рат не уноси излишно дивљаштво, HCстоји и без икакве конвенције. Специјално за Енглеску Taka обвеза постоји у толико више што је опна сама спречила бурске републике да конвенцију не потпишу. Она није допустила чак ни да буреке републике буду позвате на Конференцију.

Пример кинескога рата још је тежи. Дивљаштва овде нису само реакција озлојеђенога војника или необузданога војсковође пред упорним непријатељем; она су још и последица позитивних наредаба које су, пред по-