Srpski književni glasnik

210 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

ку намењеном «Општим белешкама о расељавању народа на Банканскоги Полуострву». «Ниједна владавина — вели писац — није била на Балканском Полуострву свеопшта и у исто време доста дуга и физички и културно јака толико да би могла елити уједно све затечене народне еслојеве и дати једнак етнографски лик целој страни» (стр. 1). Томе је неуепеху, по писцу, узрок унутрашњи географеки склоп Балканскога Полуострва које је рашчлањено високим планинским ланцима, нарочито на западној страни. А факта, која је писац позајмио од Ломашка, Смирнова п Дринова да изради одељак, посвећен «Старим народним слојевима на Балканском Полуострву» (стр. 2—5), стављају пажљиве читаоце пред питање: Зар има оправдана разлога претпостављати да би Бугари, који културом ни у чем не наткриљују остале народности, могли постићи данас што не могоше постићи, за скоро пет векова, Римљани који беху културом много надмоћнији од евих потчињених народа“

Подробнији претрес садржине првог дела, посвећена ЕКинографији, још ће нас боље уверити, да је ова основна мисао пишчева врло слабо заснована.

Данашњи национално-политички одношаји у Маћедонији последица су дуготрајног и врло еложеног историјеког просеца, који се може како треба схватити само тако, ако се добро проуче прилике које су претходиле досељавању и расељавању Словена на Балкан. Полуострву и догађаји у којима се огледају тежње Балканских Словена. да створе и прошире своје народне државе. И г. К'нчов је врло добро урадио што је посветио трећи одељак питању о досељењу Словена на Балканско Полуострво (стр. 5—16), али је погрешио што је фактима произвољно одређивао значење, да би могао извести закључке који су му били потребни. Да покажемо начин како се служи фактима, навешћемо његове властите речи:

«Балкан. Полуострво има у УШ веку — вели писац — у етнографеском погледу словенски лик. Многобројне словенске гомиле достигле су биле најудаљеније крајеве