Srpski književni glasnik

МАЋЕДОНСКО ПитаАЊње. 2 1 3

Балканског Полуострва јављају тек у Х и Х1 в. словенске државе, Србија и Хрватска, јер су Бугари још у почетку IX века имали ратове са српским жупаном Властимиром. Ако су се пак Срби, већ у почетку државног живота, показали Бугарима као непријатељи, отуда се не може изводити да су они осујећавали једну општу словенску политичку власт на Балканском Полуострву, кад се, и према фактима које смо већ наводили, види да су представници те политичке власти били Бугари, а њима су се противили и Срби из оних истих разлога, који су руководили и словенске кнежеве у самој Бугарској да им се противе. По улози коју су имали српски владари из дома Војисављевића у устанцима маћедонских Словена, очевидно је да су, од почетка државнога им живота, баш напротив Срби тежили стварању јаке политичке словенске власти и помагали све покушаје словенске који су чињени у тој намери.

Ове неколике примедбе довољне су да обелодане не само тенденциозност, с којом је израђен овај пајважнији одељак, него и погрешке које одају незнање, те се није чудити, што је писац пропустио зауставити се на догађајима у којима се најјаче манифестовао овај велики историјски процес и који су збиља одесудно утицали па сав потоњи развитак балканских Словепа. Нигде нема помена о односима између бугарског племена и словенског живља у Бугарској, јер се, пачином како су се они. развијали, могу по Бугаре неповољно да објасне многе важне ствари, а нарочито право значење распрострањености имена бугарског, које им и данас елужи као нај:ачи аргуменат у одбрани својих претензија на Маћедонију. Из истих разлога, г. Кичов не говори ништа о значају примања хришћанства, и ако је оно један од најважнијих елемената овог историјског процеса, не осврће се за тим на владавину Симеунову, на цепање за време Самуилово, на потпадање под грчку власт и начин како су се испод ње отргли, и ако су све то моменти од одеудног утицаја на дефинитивно формирање бугарске народности и од великога значења не само