Srpski književni glasnik

МАЋЕДОНСКО ПитаАЊње. 215

војску од Бугара(2), Арбанаса, Грка и Нормана» (стр. 8). Ово је тврђење међутим и нетачно и тенденциозно: нетачно, јер тај устанак није био 1079 него 1073 год.: тенденциозно, јер прећуткује улогу коју је бат у овом устанку имао Бодин, син српскога кнеза, а за тим краља, Михајла, ч“ ако се баш по њој и види значење овога устанка који се завршио код Пауња на Косову борбом између Бодина и Грка. Доследним тежњама које су руководиле Војисављевиће, Немањићи су с Грцима били у непрекидној борби којој је сврха била ослободити маћедонске Словене испод власти визатијске. Том је борбом било постигнуто да је северозападна Маћедонија била близу 150 година у непрекидној државној заједници са Србима. А кад се поред овога има још на уму, што г. К'нчов тврди да је «бугарско (треба разумети маћедонско, словенско) становништво што се очувало у градовима (испред Haјезде Арбанаса који силажаху с планина да пљачкају по равницама) усвајало арбанаски језик, поарнаућивало се» (стр. 8), онда је сасвим природно и логично, да је и српска владавина у ХШ и ХТУ веку морала имати још у већој мери сличан утицај. И г. К'нчов, као добар познавалац Маћедоније, пије могао не запазити видне трагове тога утицаја и у историјским споменицима и у језику и у обичајима и у традицијама, о којима је најбоља сведоџба народна поезија Маћедонаца, скроз проткана успоменама на заједничку им прошлост. И баш с тога што је то добро запазио, намерно је, на штету и научности и објективности евога дела, прелазио преко Срба, као да је њихова улога у овом великом историјском процесу била незнатнија од улоге коју су имали Бласи, па чак и Нормани, Печењези и Кумани, којима је посветио свима по неколико речи!

(Свршиће се.) СвЕТ. Ст. Симић.