Srpski književni glasnik

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД. Српека књижевност.

Завршна о «ОиђгоуасКој Кпјгеупоз и», — Како се данас пише у Дубровнику. — Прошлогодишњи књижевни рад у Београду.

Остало нам је да укратко завршимо о дум-Ивановс,ј Дубровачкој књижевности. Ту је знатно: како наш историк посматра књижевне радове, с које их стране цени. То се одмах види: њему је главно дух, идеја и морал. С тога, по овој књизи (с. 18), Палмотићу није најглавније дело које од његових оргинала, него препев Видине «Кристијаде». Разлог је без сумње, што ће узвишеност предмета у овоме спеву имати много више утицаја на лично и друштвено васпитање, него оригинална појесија Палмотићева „Павлимира“ или „Цаптиславе“. Тако у главном цени писац појаве дубровачке књижевности. Али не треба мислити да је његово мерило ситничарско, или да он идеје и морал списа цени као кратковид моралист. Да је тако, грдно би страдала стара дубровачка књижевност. Али он је нарочитим разлагањем измирио хришћанство се уметничким приказивањем природе и живота, па тако добио опсежан појам и дефиницију класицизма; под овај пак подводи он. све што је добро и лепо створила уметност и књижевност у другом свету, па и у Дубровнику.

Према таком широком и особитом схватању речи «класицизам», убројио је каноник Стојановић у класичаре и самог поглавицу талијанских романтичара — А. Манзона. Али још је значајније: да он у име класициема бије љути бој е романтициемом, и то не се гледишта писаца који се средином NIX Beka дигоше као реакција против те школе, него против романтиесма устаје као против неке новине.

Али ја не бих рад био да ме ко разуме као да. је Стојановић који од оних класичара којима. је на делу сав класицисам у гимнастици на латинској и грчкој граматици; то би ми лако посведочила цела његова књига. Али