Srpski književni glasnik

990 СРпсСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

факат: да се ни у ком другом крају нашем не пише за тако мали одабрани број учених читалаца, као у Дубровнику. Довољно је узети у руке лепо уређени календар Оџибготпе па га принети редом свим другим календарима српским. Где би се друго, сем у Дубровнику, могао у такој књизи донети списак једне збирке инкунабула, као што је пре неку годину донео њихов календарт7 Ове године истина. нема баш таких прилога у њему; али смо још JUL леко не само од «Србобрана» него и од «Орла». Све је то последица историјских утицаја који се још силно осећају у свему животу па и у књижевности тога, данас малога, огњишта српскога.

По другим средиштима у којима се негује српска књига настављала се радња у току 1900 год. у главном онако као и дотле. Промена је било мало, сем што се спремила једна у Новом Саду с «Летописом» и другим Матичиним издањима (о њој, на жалост, ни данас не могу засебно говорити, због малог простора). Али још је знатније оно што се десило е дотадашњом књижевном радњом у Београду. Она је просто била заћутала. Познате некњижевне прилике донеле су п књижевности плодове. Залуд прегледамо лањеку београдску библиографију; књига о којима би овде требало и вредело говорити нема. Што су Новаковић и Милићевић издали по једну свеску, изузетак је. Само А. Гавриловићу као да тада није ништа сметало; он је издао једну мању и две веће књиге. «Делу», обустављеном преклане, није се ни даље дало да се опет појави. Кад су пеки његови сарадници хтели покренути нов лист «Друштво», у први су мах добили одобрење, али после није од тога било ништа. Међутим, они, који обуставише оно што се дотле било стекло шестогодишњим трудом, не могаху му дати замене. Десет хиљада динара потпоре, буџетом намењене једном књижевном листу, оста бесплодно.

Онда се видела занимљива појава: београдски књижезници, који и иначе раде много на листовима изван краљевине, пишу тамо још више него дотле. Књижевност се