Srpski književni glasnik

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД. РЕПЕРТОАР. — ПРИХОД. — «ПозоРИШНИ Лист».

По наслову овога прегледа читатељи ће видети да им не говорим ни о каквом новом комаду. Томе је донекле узрок, што нисам био у Београду кад се давала «Колевка», а друго се што ново у Народноме Позоришту, осим те «Колевке», од краја децембра па ево до половине фебруара, осем те исте «Колевке», као што рекох, није ни давало. Ја ћу најзад, са вашим допуштењем, преболети ову невољу, али сумњам да се ране, које Позоришту задаје овакав репертоар, од шале могу залечити. Јер у позоришту један месец, не један месец него једна недеља, чак не и једна недеља него једна представа, избачена у ветар, значи више но што се мисли. Пре свега значи да се не ради, јер позориште је као издавач који нас сваког дана, или сваког другог дана зове да видимо шта нам је од спремљеног одабрао да пам том приликом пружи. Ја сам рђаво употребио реч одабрао, јер досад нисам успео открити чиме се руководи садашња управа при одабирању комада за играње. У том би се она могла руководити: или обзирима књижевним, или обзирима благајнице. Могу једни или други преобладати, а може се удесити средина између њих. За наше позориште ова ће средина бити двоструко «златна», догод се не буду или смањили трошкови или увећала субвенција. У први мах је изгледало да садашња управа намерава штитити народни репертоар с материнском бригом, да му, управо рећи, и негледушке даје превагу над страним; али се убрзо показало, да у ње никакав стран репертоар и не постоји, ма да се сама за њ није морала мучити, пошто је наследила толике готове ствари (као, између осталог, и ту исту «Колевку»). Сад, какве су прилике, нема ни једног ни другог репертоара, него место тога обојега има комада који се играју тек да се нешто игра. Од оваквог репертоара