Srpski književni glasnik

ПозоРишни ПРЕГЛЕД. 225 или још неразборитије, како изгледа, о њој самостално написано.

После, ваљало се обратити на све оне који имају података о историји позоришној, да то, у којој му драго форми, саопште у листу. Ја не знам да ли таква намера уопште постоји, тек од тих, тако рећи, биографских бележака нема ни помена. А оне су један од најпоузданијих начина да се омили позориште, остављајући на страну корист од самих њих.

O томе, најзад, колико изгледа има овакав лист да постане централни орган југословенске драмске уметности, не може се ни говорити, док се не би, ако ништа друго, оно бар, колико толико, брижљивије уређивао. Прећи ћу преко тога, што се дневни плакати по улицама не слажу с дневним плакатима одштампаним у томе листу, и што су ови последњи, као и они први, у осталом, нетачни, То напослетку остаје међу нама, у Београду; прећи ћу још преко грозних погрешака штампарских (ако су то), које су ипак веома карактеристичне (целом свету познату Маскањијеву п Вергину Садаемта гизсана, например, стоји у 3. броју да су написали Мишел Каре и Жил Барбије, а музику Виктор Масе); али немогу прећи преко рубрике <Из позоришног и уметничког света», које, као што треба да буде, има у сваком броју. Та рубрика, овака каква је, а која може бити врло интересантна, не знам чему служи. Поуци оних који те ствари могу само на српском читати“ Ако је тако, онда би она морала пружити тачне податке нарочито удешене за такву публику. Каквој цељи међутим служи и какве тачне податке пружа, на пример, белешка у 7. броју (стр. 25) «да се чувени глумац Густав Форме опростио са позорницом». Најпре је требало рећи онима који то први пут читају због чега је тај глумац чувен, кад је чувен, и друго ваљало је казати како се човек зове, јер Ce OJ никако не зове Форме него Ворме (Иоми5). Како ово није у идуhe броју исправљено, ја сам у праву сматрати да уредник држи да је ово име тачно написано, и не могу му ово

15