Srpski književni glasnik

ОЦЕНЕ и ПрРИКАЗИ. 997

«У науци нема монопола, пише проф. Крумбахер у својој историји византијске књижевности, али се бар нешто спреме може тражити од опога који хоће корисно да пређе таман пут, пут трња». Неће се ваљада ни нашој историјској критици одрећи право, да бар нешто спреме тражи од оних који хоће да раде на испитивању наше прошлости. Дипломе не дају права на научни рад: то право даје солидно знање и добар метод. Али тога нема у радовима поменутих и понеких других писаца. Дошло је време, када сваки онај кога историја интересира мисли да има права да буде ипсторик.

И писац ове књиге нема спреме ни метода; он зна историју толико да би могао, редимо, разговарати о српској историји у приватном друштву (у коме нема историка), али нема ни једнога од услова, који су потребни да се састави какав ма и ситан и незнатан историјски чланак. Па ипак, кад шо не може, мисли да може да напише «Историју Српскога Народа од најстаријега до најповијега доба», m да мисли да ће том својом књигом «<попунити од толиког времена важну и насушну потребу»!

Ова књига, што је написао г. Јован Ђорђевић, roмила је историјских података (многи су од ових савесно исписани из разних књига), набацаних без велике везе. У тој гомили написаних факата читалац узалуд тражи неку дубљу везу, узалуд тражи развитак, утицаје разних иприлика и догађаја једних на друге. Свега тога у овој књизи нема: у њој нема историјског погледа, нема метода, нема знања, нема историје. Читалац тражи одговора на разна питања, која сваки образован Србин ставља на писца народне прошлости: Зашто је све тако билог7 Зашто и како су Срби дошли у ове земље из старе своје отаџбине2 Како су они овде примљени од староседелаца и од државе у коју су ушли 7 Како се образовале српске државе 7 Шта је била «државна идеја» разних српских држава у разно доба 7 Зашто је било више српских држава и зашто није никада остварено уједињење 7 Зашто су српске државе подлегле у борби с Турцима и како се одр-

15%