Srpski književni glasnik

228 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

жао српски народ“ Зашто и како је букнуо српски устанак и зашто је морао успети7 — Та и така питања намећу се сама читаоцу политичке историје српског народа. А онај који узме у руке историју српског народа, тај ће у њој тражити одговора још на безброј других важнијих питања.

У књизи г. Ђорђевића нема нигде трага по коме би се могло судити, да је он био свестан задатка што га има писац који хоће да пише историју српеког народа. Он је, осим на два места, набацао факта и потребна и непотребна; и ту гомилу факата за полишичку историју он је назвао историјом српскога народа. То је као кад би когод за цигљану рекао да је палата са богатим HaMeштајем. Ја не замерам г. Ђорђевићу што није написао добру историју српскога народа, али му замерам што је писао историју, а не зна шта је историја и шта би требало да зна писац српске историје.

Генеалогија старих српских владалаца није историја српскога народа, и у историји српскога народа, која треба да је приказана у малој књижици као што је ова, нема места сухом причању о синовима Мутимировим, о рођацима Бодиновим и т. д.

Неук ће читалац, кад прочита ову књигу, и нехотице запитати: па зар је шо Историја Српског Народа“ Имаће право; ако је ово наша историја, онда ми немамо историје.

Ст. СТАНОЈЕВИЋ.

Брига, роман, написао Херман Судерман, превео Хенрик Лилер. Београд, 1901.

Од Судермана превео је исти преводилац лепу приповетку «Јолантини сватови» у «Забавнику Српске Књижевне Задруге», а сад је оштампао из «Нове Искре» свој превод његове «Бриге» (Етап Sorge). Cuucey je Leit-motiv једна немачка народна бајка о бризи, само што је савре-