Srpski književni glasnik

“

БЕЛЕШКЕ. 299

мени Немац неутешну фаталност старинскога мотива разблажио на крају, саставив двоје милих и драгих.

Павле Мајерхофер родио се баш кад му је оцу отишло имање на бубањ Бедно проводи детињство и младост, само га озари по нека тиха радост, али сваку мора раду жртвовати. Својим пожртвовањем и необичним усталаштвом он савлађује све препреке око себе, и подиже стање своје породице, па преко нових скупих жртава долази до руке «Кнегињице у очараном замку».

У књизи има местимице шаблонске наивности, али п доста здравих и јаких страна, тако да је треба примити као лепу принову наше преводне белетрије. JJ.

BMEJL!E MECE:

ЧИТУЉА:

— Деветнаестог фебруара, у својој шездесет трећој години, умро је познати — сви модерни писци који много пишу познати су — познати француски песник, приповедат и уметнички критичар Арман Силвестр. Сплвестр је свршио политехничку школу у Паризу (где се и родио), а затим је као чиновник служио у министарству финансија; 1892 би наименован за инспектора лепих вештина. На књижевном пољу — као велики број француских књижевника — јавио се прво с песмама. Песеме су му у духу парнаске школе, која је главну пажњу обраћала, не на мисао, или осећање, но на облик, на савршенство стиха, на пластичност описа, на китњаст стил. У његовим је песмама непрекидно реч о ружама, белим и руменим, о криновима, белим и црвеним, о пени да зеленим валима, о златном грожђу на зеленој лози, о снежним женским раменима, о златној коси, о руменим уснама и бисерним зубима, о алабастру, пурпуру, азуру, и злату. Све то у заносном тону песника идеалиста. Као приповедач, то је други човек. Приповетке његове, које је објављивао у «Жил Бласу», «Париском Одјеку», и тако даље, миришу на све пре него на руже. Оне су сама порнографија и скатологија.. Таквих приповедака је Силвестр написао око тридесет књига.. Који је од ова два Силвестра