Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 231

Јаше Игњатовића роман: «Милан Наранџић», у две књиге. Овим се списом у нас почела реалистичка приповетка, али је он данашњим читаоцима слабо познат, јер је прво и једино издање већ тридесет година постало права реткост. Од песама Јакшићевих штампане су одабране лирске песме; подељене су у три дела; у првом песник пева љубави и вину, у другом о себи и свету, а у трећем народ и отаџбину. Пред песмама је штампана до сад најбоља биографија Јакшићева, од Св. Вуловића, и одељак о лирској и епској појесији Јакшићевој, од истога писца. Новина је у овом колу посмрче Светолика Ранковића, роман «Порушени идеали» који је 1899 године наградила Академија наградом Мариновићеве Задужбине. У овом делу слика покојни Ранковић живот нашега калуђерства и наших манастира. Свога јунака Љубомира — Леонтија обрадио се са епмпатијом и с великом пажњом, и ако је цео ромап написао за неколико недеља, отимајући се од немиле смрти. Неке споредније личности, и неки описи, потврђују још једном колико се изгубило нестанком Ранковићевим. — Ми ћемо се на неке од ових књига вратити у згодној прилици. (-р.) — Проф. Павле Швабић написао је за ученике и ученице средњих школа Историју српске цркве (Београд, 1901; цена 1 динар; стр. 47). Књижица је написана прилично и чита се доста лако. Само то није историја ерпске цркве колико историја представника српске цркве. Осим тога у Историју српске цркве треба да уђе и историја српских цркава у Војводини, Босни, Далмацији. | (Ст.) — (Опис ствари из заоставштине Вука Стеф. Караџића. Јошт у почетку 1897. године одељен је „Вуков музеј“ као нарочити одељак Народног Музеја нашег и у њему је Вукова посмртнина, сређена по врстама. У књизи, чији је натписе исписан у почетку ових врета, описане су све ствари у Вукову Музеју. У опису је о појединим предметима наведено «све што је најпотребније за сазнавање њихово читаоцу и за познавање њихово гледаоцу“». Ова књижица лепо помаже да се створи што јаснији појам о домаћем животу Вукову. —d= Аустријска владавина у Србији (1718 — 1759). Наш сарадник г. др. Драгољуб Павловић израдио је на основу нових извора, које је нашао у бечким архивама, списе о времену између пожаревачкога и београдскога мира, кад су Аустријанци владали северним деловима садашње наше краљевине. Први део његова рада, о адми-