Srpski književni glasnik

934 СРпски КњижеВнНИ ГЛАСНИК.

као политички човек, сузбијао песимистичке теорије, и ишао чак тако далеко да се јавно одрекао назора које је некада, у почетку своје карпере, исказао у свом познатом чланку о Шопенхауеру, под насловом «Један савршени будист у Немачкој». Можда је то разлог из којега и ову своју тако вредну књигу, на којој је радио десет година, од 1860 до 1869, није хтео никако објавити. За ово држање пуно личног самопрегорења, неразумни и брзоплети људи и политичка дечурлија називали су га ренегатом, пребацујући му да су га звања и почасти начиниле оптимистом... Књига је још пуна занимљивих и живопиених појединости (в. на пример описе роднога места, Леопардијева и разговор са Шопенхауерем у једној франкфуртској пивници пуној дима п граје), и ми је топло препоручујемо нашим читаоцима који знају француски. (У.)

— 1899 изашла је у Лондону књига Болтона Кинга о Историји тшалијанског уједињења. У њој се описују верно U потпуно политички догађаји у Италији од 1814 до 1871. Писац је на њој радио десет година, по многобројним, брижљиво скупљеним подацима, које је вазда подвргавао строгој и вичној критици. По једногласном мишљењу критике, енглеске и стране (и талијанске), он је правилно схватио и прегледно изнео све чиниоце који су допринелп делу талијанскогР уједињења, и тачно оценио не само главније личности тога доба, но и цео народ талијански у разним провинцијама и по разним сталежима друштвеним. Ова је књига угледала света ове године и на француском, у верном и лепом преводу од Е. Макара (АЈсап; 2 књиге, свака око 450 страна, дин. 15). Пред француским преводом налази се још из пера познатог публициста француског Ива Гијо, језгровит увод у коме је, уз критичка посматрања, с изведеним закључцима, изложена историја Италије од 1871 до 1901 године. Ова књига достојна сваке хвале као историјска студија има за нас Србе и посебнога значаја са практичних поука које се из ње могу извући. (У.)

= У париском часопису «Ново човечанство» има од С. Ведара чланак о «Револуционарном покрету у Маћедонији». Ту се између осталога наводи и један економни разлог за револуцију у тој покрајини. Земљорадња п зинати стали су опадати. Земљорадња пропада због опште несигурности и због пљачкашког пореског система с једне стране, а због американске конкуренције, с друге