Srpski književni glasnik

О ГИЛлА. 243

= 0]... одазва: се она.

— Ништа од вас!

-- Ко» :

И она опет запева са оном другом девојком до ње.

«Бога ми, лепо! Најлепше тако!.. Онда ајде сви да певамо, приметиће Сара.

= Што, нека певају! одговорих Ja у. месте Гиле... То није ништа ружно.

— Шта ћу ти! рече ми Сара, као с неким сажаљењем... Алал јој вера, кад уме“ сваком да заврти памет.

— Ама шта говориш тн то, Бога тп% упита је Гила.

Сара се љутито набрецну на њу: | а

Ништа!... Гледам 'како неко ову јадну децу вуче за нос».

Ја се уклоних нагло; одох даље, п за дуго после не прилазих Гили. Стадох мислити о речима Сариним, и трудих се да разберем шта она то пма против Гиле.

Мало доцније постаде ми све јасно. После ужине, не знам куда оно одох са Симом, а радници остадоше опде на сред њиве под једним“ брестом, да се мало“ одморе. Кад се вратих, затекох Спмину мајку Сару, где се свађа са Стевом, својим спном а Симпним старијим братом, младићем мало. јачим. развијенијим у снази од мене и од Симе. Обоје сеђаху са осталим радницима онде под брестом, само мало даље једно од друго. Неки радници поизваљивали су се по трави и спавају.

Сара, љута, п злобно, говораше Стеви:

«Лудаче један! Ухватила re она за нос, па те сеца и"тамо и амо... Ниси се сетио да купиш мајки која те је одранила и однеговала, но купујеш којекаквим...» — рече једну ружну реч. Па онда настави:

«Марамче!...» (Ову реч изговори. хуњкајући крос нос, јер Гила иначе по мало говораше кроз нос, што JOJ, V осталом, није рђаво стајало...) «Јес, марамче»; — она“ се сада. обрати. Сили — кал“ запни леђима, па заради сама марамче, а немој да ти други. купује. Он, јадник, нема обуће на ногама, а да купује теби,»

6"